PM čestice od guma i kočnica odgovorne za smrt 4 milona ljudi godišnje
U poslednjih 20 godina, pronađeno je mnogo dokaza o štetnim efektima određenih materija na zdravlje ljudi. Čestice PM2,5 su posebno štetne po zdravlje jer mogu ući duboko u pluća, a neke čak i u krvotok. Studija Global Burden of Disease je izloženost ovim sitnim česticama rangirala kao sedmi najvažniji faktor rizika za smrtnost, globalno uzrokujući 4,2 miliona prevremenih smrtnih slučajeva u 2016. godini (OECD, 2017 [90]; Vang et al., 2016 [91]). Veliki deo urbane populacije udiše sitne čestice koje prelaze granične vrednosti postavljene za zaštitu zdravlja ljudi. Brojne epidemiološke studije takođe su pokazale korelaciju između izloženosti PM-u, pojave akutnih respiratornih infekcija, karcinoma pluća, hroničnih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti i povećanog mortaliteta. Toksikološke analize sve ubedljivije pokazuju da su emisije ovih čestica odgovorne za mnoge zdravstvene probleme.
Učešće emisija PM iz neizduvnih izvora drastično se povećalo poslednjih godina zbog značajnih smanjenja emisija izduvnih gasova i sada iznosi oko 90% svih emisija PM iz drumskog saobraćaja.
Postoje dve vrste PM emisija: primarna i sekundarna. Čestice iz primarne emisije zadržavaju svoj hemijski sastav u vazduhu, dok se čestice sekundarne emisije mešaju sa drugim hemikalijama i stvaraju nove zagađivače. Iako je većina emisija koje ne potiču od izduvnih gasova primarna, nedavni nalazi ukazuju na to da one takođe mogu doprineti stvaranju sekundarnih aerosola zbog razgradnje organskih jedinjenja koja se nalaze u česticama iz kočnica i guma.
Emisije PM koje potiču iz ne-izduvnih izvora su:
- Emisije direktnog habanja
- Habanje kočnica. Čestice sa kočionih pločica i diskova koje dospevaju u vazduh. Oko polovine ukupnih čestica usled habanja kočnica ne dospeva u vazduh
- Habanje guma: čestice sa guma koje su direktno u vazduhu
- Habanje puteva: čestice koje otpadaju sa površina puteva direktno u vazduh
- Suspenzija prašine na putu (ili resuspenzija): čestice na asfaltiranim površinama puta koje vozila u saobraćaju podižu u vazduh. Prašina na putu može se sastojati od čestica kočnica, guma i habanja kolovoza koje su pale na put, kao i od čestica iz drugih izvora.
Uticaj sitnih PM čestica na zdravlje dobro je proučen u laboratorijskim uslovima i postoji opšta saglasnost oko načina na koji one oštećuju ćelije i izazivaju upale. Svetska Zdravstvena Organizacija je još 2013. godine identifikovala neizduvne emisije kao mogući uzrok brojnih zdravstvenih problema.
Emisije iz neizduvnih izvora imaju direktan uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje ne samo kroz njihov doprinos masi PM, već i preko ultrafinih čestica (prečnik <0,1 µm) i teških metala i metaloida, koji takođe nisu regulisani propisima. Evropska komisija za istraživanje je pokrenula projekat Horizont 2020 koji ima za cilj da stvori tačnu, pouzdanu i ponovljivu metodologiju za merenje stope abrazije guma i ustanovi korelaciju stope abrazije sa emisijom PM.
Masa, broj, veličina i hemijski sastav čestica utiču na toksičnost PM. Što se tiče hemijskog sastava čestica, stalno se pojavljuju novi dokazi o neželjenim efektima koje oksidativni stres ima na ljudsko zdravlje.
Šta je oksidativni stres?
Utvrđeno je da je da je veliki porast oksidacionog potencijala čestica pored puta povezan sa metalima koji potiču iz neizduvne emisije. Oksidativni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zaštite organizma, odnosno kada prooksidansi (slobodni radikali) nadvladaju oksidanse. Kada se to desi, telo ulazi u zonu povećanog oksidativnog stresa, ili stanje visokog rizika za nastajanje najrazličitijih poremećaja i bolesti. Oksidativni stres je normalna pojava, jer je prisutan i kod zdravih osoba i usko je povezan sa starenjem. Proces oksidacije je deo regulatornog biohemijskog funkcionisanja naših tela u procesu stvaranja energije koja nam je neophodna za život. Tokom ovih procesa stvaraju se slobodni radikali koji imaju svoje fiziološke pozitivne funkcije. Problem nastaje kada se poremeti ravnoteža i kada otkažu prirodni mehanizmi odbrane pa nivo slobodnih radikala počne da prevazilazi mogućnost organizma da ih neutrališe.
Metalni oksidi preko oksidativnog stresa deluju vrlo toksično. Uticaju metala na zdravlje posvećene su mnogobrojne naučne studije i neosporno je da štetno deluju na ljudski organizam. Prisustvo aluminijuma i silicijuma u česticama najčešće izaziva respiratorne probleme. Ostali metali, gvožđe, bakar, cink i sumpor imaju takođe štetan uticaj na zdravlje, izazivaju kardio-plućni oksidativni stres, nepravilan rad srca i oštećenja tkiva. Na primer, testovi na životinjama su pokazali da je kombinovano izlaganje prašini cinka i bakra iz guma pri visokim koncentracijama može dovesti do srčanog oksidativnog stresa.
U ovom trenutku je neizduvna emisija čestica u saobraćaju potpuno neregulisana i u bliskoj budućnosti se ne može očekivati da u Evropskoj Uniji budu doneseni propisi koji bi bili obavezni za proizvođače i učesnike u saobraćaju.
Pročitajte i