Protektiranje guma: propisi važe svuda u Evropi ali ne i u Srbiji
Na nedavno završenom naučno-stručnom skupu Pneumatici 2012 veoma zapaženo je bilo izlaganje Emila Kapetanovića (Autotehnik Vejić) o nedostacima naše pravne regulative koja nije u saglasnosti sa propisima i standardima koji važe u svim zemljama EU i većini ostalih evropskih zemalja. Rezultat izlaganja koje je naišlo na odobravanje prisutnih su konkretni predlozi za izmene važećih propisa.
Protektiranje guma je proces kojim se potrošena guma čini upotrebljivom zamenom istrošenog i oštećenog protektora (gazećeg sloja) novim. Protektiranje je vrlo popularno jer donosi velike uštede, posebno velikim flotama komercijalnih vozila. Proces se iz godine u godinu usavršava tako da kvalitet protektirane gume ne zaostaje za novom gumom. Posao protektiranja se razvio i u Srbiji, izgrađeno je nekoliko modernih protektirnica, ali zakonska regulativa nije pratila ovaj razvoj.
Nedostaci postojeće zakonske regulative se mogu svrstati u nekoliko segmenata:
Protektiranje i ekologija
Polazna sirovina za protektiranje su polovne, istrošene gume koje se nabavljaju iz domaćih izvora i iz uvoza. Generalno je uvoz polovnih guma u Srbiju zabranjen, ali je uvoz u svrhu protektiranja dozvoljen. Za svaki uvoz je potrebno obezbediti dozvolu Ministarstva za zaštitu okoline.
U slučaju kada isporučilac guma iz inostranstva nema gume protektoraš je prinuđen da ih nabavlja od drugih i da ponovo traži dozvolu ministarstva.
Predlog izmene procedure: Izdavanje dozvole za uvoz treba da glasi na uvoznika ali bez obavezivanja i navođenja konkretne firme koja gume isporučuje iz inostranstva.
Ekološka taksa
Ekološku taksu plaća uvoznik nove ili proizvođač protektirane gume i namenjen je pokrivanju troškova zbrinjavanja istrošene gume na kraju njenog životnog veka. Prema zvaničnom tumačenju Ministarstva za ekologiju i prostornog planiranja (maj 2012) protektirani pneumatik ima status novog proizvoda i svaki put kada se stavlja u promet, postoji obaveza ponovnog plaćanja ekološke takse. Ovde se radi o nelogičnoj primeni propisa, jer je ekološka taksa namenjena zbrinjavanju na kraju njenog radnog veka. Vredi napomenuti da se nigde u regionu ova taksa ne plaća više puta kao što je slučaj u Srbiji.
Predlog ispravnog tumačenja propisa: Da se ekološka taksa plaća samo jednom, onda kada je takav pneumatik prvi put stavljen u promet.
Podsticajna sredstva za protektiranje guma
Zbog uticaja na sniženje troškova poslovanja i na očuvanje životne sredine protektoraši dobijaju podsticajna sredstva, ali se mehanizam odobravanja podsticajnih sredstava nigde ne pominju u Zakonu o otpadu već samo u podzakonskim aktima. Naš zakon poznaje samo reciklažu i spaljivanje guma kao način uklanjanja starih guma sa deponija.
Predlog: Protektiranje zaslužuje ravnopravan tretman u rangu ostalih procesa koji doprinose ekologiji
Bezbednost i kvalitet protektiranih pneumatika
Za protektiranje pneumatika u EU važe standardi koje je doneo UNECE – Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu. Za protektirane putničke gume važi dokument R 108, a za komercijalna vozila R 109. Ovi propisi važe u istoj formi u svim zemljama članicama EU.
Razlozi donošenja ovih propisa su potreba da se ujednači i kontroliše kvalitet protektiranih pneumatika u svim zemljama EU i sama priroda transporta koji se obavlja između različitih zemalja. Suština zahteva je da “protektirani pneumatik mora biti po svojim svojstvima (bezbednosti i kvalitetu) jednak novom pneumatiku.” Da bi se to postiglo propisne su mere koje treba sprovesti u organizaciji proizvodnje, obuci radnika i testiranju gotovih proizvoda čime proizvođač protektirane gume stiče sertifikat i unikatni broj koji se utiskuje žigom na bok protektirane gume. Na slici je primer pločice koja se utiskuje na bok pneumatika.
Ratifikacija ECE R109 u Srbiji neminovnost
Iako je i u mnogim zemljama koje nisu članice EU ECE R109 ratifikovana u Srbiji se to, i pored najava, još uvek nije dogodilo. U Hrvatskoj je, na primer, ovaj standard obavezan još od 2002. godine.
Korist od prihvatanja ovog standarda bi bila povećana bezbednost jer bi protektiranje mogle da rade samo sertifikovane protektirnice. Osim toga naši prevoznici ne bi imali probleme na granicama EU sa gumama koje nemaju žig ECE 109 bez koga vozila ne mogu da se kreću.
U svom izlaganju gospodin Kapetanović je detaljno izložio razloge i koristi koje bismo imali ukoliko ratifikujemo ovaj dokument, ali smatramo da je ratifikacija ECE R109 u Srbiji neminovnost i da je suvišno dokazivati koliko je to dobro za Srbiju.
Kako su ovom skupu prisustvovali i oni koji ove predloge treba da prouče i pretvore u zakone, nadamo se da ćemo u toku 2013. godine dobiti novu, evropsku, zakonsku regulativu u oblasti protektiranja pneumatika.