Doprinos reciklažne industrije ekonomskom razvoju Srbije
Sirig, 19. novembar 2012. godine – Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović ocenila je danas prilikom obilaska postrojenja za preradu guma u fabrici “Eco-recycling“ u Sirigu da reciklažna industrija može da pomogne ekonomskom razvoju Srbije.
Foto Tanjug
Mihajlović je tom prilikom istakla značaj postojanja fabrika kao što je ova u Sirigu za reciklažu otpadnih auto i teretnih guma, uz napomenu da je reč o prvoj fabrici za reciklažu gumenog otpada u Srbiji.
Prema njenim rečima, interes države je da se auto-gume recikliraju i da se što manje koriste u energetske svrhe, što je sada najčešći slučaj.
Ona je navela da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine promeniti politiku vezanu za reciklažnu industriju, i dodala da će biti promenjena uredba koja se tiče naknada za reciklere i pojačana inspekcijska kontrola u toj oblasti.
Takođe, Mihajlović je saopštila da će biti nastavljena isplata naknada za reciklere, a to koliko će one ubuduće iznositi, biće dogovoreno sa predstavnicima reciklažne industrije.
Mihajlović je naglasila da će se raditi i na otvaranju reciklažnih dvorišta i regionalnih deponija, kao i na sređivanju takozvanih "crnih tačaka" životne sredine kao što su Bor, Zaječar i Pančevo.
Prema njenim rečima, cilj je da svako postrojenje koje se bude otvaralo bude ne samo energetski efikasno, već i da ispunjava najviše ekološke standarde.
Reciklažni kompleks te fabrike, koji je smešten dvadeset kilometara od Novog Sada, prostire se na približno 55.000 metara kvadratnih, a obrada guma se obavlja mlevenjem u toku kojeg se ne koriste nikakva hemijska sredstva, niti dolazi do proizvodnje emisije štetnih gasova.
Ova fabrika je u prošloj godini investirala dva miliona evra u nove proizvodne linije u cilju podizanja kapaciteta prerade guma, a u 2012. godini je nabavljena i savremena oprema za preradu guma velikih dimenzija kapaciteta od 12 tona na čas.
Nakon prerade guma dobija se granulat koji se uglavnom izvozi van Srbije, najviše u Makedoniju, a moguće ga je koristiti u građevinskoj i poljoprivrednoj industriji.
Pročitajte i